Анкета о животном стандарду (АЖС)

Израда Стратегије за смањење сиромаштва у периоду 2002-2003. године не би била могућа без кључних и правовремених података који су дали основ за њено креирање. Процес прикупљања статистичких података који се односе на сиромаштво започео је  спровођењем две годишње Анкете о животном стандарду (АЖС) спроведене током 2002. и 2003. године, а на захтев Владе Републике Србије и уз стручну помоћ Светске банке.

Како би се обезбедила упоредивост података у петогодишњем периоду (2002-2007) и јасно сагледали трендови у вези са нивоом сиромаштва у Србији, Републички завод за статистику је 2007. године спровео Анкету о животном стандарду. Подаци Анкете о животном стандарду упоредиви су са сетом података добијених истим истраживањем 2002. и 2003. године. Упоредивост података омогућила је реализацију додатних анализа о утицају политика Стратегије за смањење сиромаштва које су Парламент, Влада, локалне самоуправе, међународни донатори и организације цивилног друштва реализовале у поменутом петогодишњем периоду.

Континуирано праћење индикатора сиромаштва и развијен статистички систем за мерење сиромаштва представљали су основни предуслови за креирање ефикасних и ефективних стратешких мера. Резултати Анкете о животном стандарду, публиковани су и званично су представљени јавности у мају 2008. године, а подаци су доступни на интернет презентацији Републичког завода за статистику. Сама анкета о животном стандарду није део редовних истраживања РЗС, те се не очекује поновно спровођење АЖС.

Анкета о потрошњи домаћинства (АПД)

Стратешком одлуком донетом 2004. године статистика сиромаштва у Србији, до усвајања и реализације инструмента ЕУ за мерење сиромаштва, тј. Анкете о приходима и условима живота (SILC), заснива се на подацима добијеним редовним спровођењwем Анкете о потрошњи домаћинстава. Овим је успостављен дугорочни континуитет у праћењу података у вези са сиромаштвом. Анкету  о потрошњи домаћинства, редовно спроводи Републички завод за статистику. Између Анкете о животном стандарду и Анкете о потрошњи домаћинства постоје значајне методолошке разлике и није могуће поређење резултата који су добијени на основу Анкете о животном стандарду и Анкете о потрошњи домаћинства.

Методолошке разлике АПД и АЖС:

• Први скуп неусаглашености проистиче из разлика у временском периоду за који се прикупљају подаци о потрошњи. Подаци Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД) се прикупљају у току целе године, док су Анкетом о животном стандарду (АЖС) подаци прикупљани само у току једног месеца (јуна).

Иако се обе анкете базирају на дневнику у који се бележе издаци за храну важно је напоменути да се у Анкети о потрошњи домаћинстава дневник води петнаест, односно шеснаест дана, док се у Анкети о животном стандарду дневник води за период од седам дана.

У Анкети о потрошњи домаћинства (HBS) – домаћинство бележи шта је купило на дневној бази, али немамо податак шта је заиста и потрошило од тога што је купљено. У (АЖС), домаћинства у дневнику бележе – не шта су купила – већ шта су утрошили на дневној бази (у току седам дана).

За разлику од Анкете о потрошњи домаћинстава, Анкета о животном стандарду пружа детаљније податке о коришћењу здравствених услуга, социјалних програма, услуга образовања, радној активности.
За разлику од Анкете о животном стандарду, у Анкети о потрошњи домаћинстава не постоји довољно података за процену вредности импутиране станарине за власнике стана/куће, као и за процену услуга коришћења трајних потрошних добара. Због тога су ове категорије потрошње искључене из анализе.

Због унапређења процеса прикупљања података током реализације Анкете о потрошњи домаћинства у периоду од 2004 – 2005. није могуће на основу овог истраживања израчунати трендове сиромаштва за период 2004-2006. Међутим, као резултат унапређења Анкете о потрошњи домаћинстава омогућено је континуирано праћење трендова од 2006.

Анкета о приходима и условима живота (SILC)

Европски савет је децембра 2001. године дефинисао Лаекен индикаторе као инструмент којим се може стандардизовати мерење друштвене укључености у земљама чланицама ЕУ. Лаекен индикатори представљају оквир за мерење више димензионалног статуса друштвене укључености у земљама ЕУ, као и основу за упоређивање статуса између земаља чланица ЕУ.

За  израчунавање ових индикатора користи се методологија Еуростата, а примењује се концепт објективног релативног сиромаштва. Сматра се да је коцепт мерења објективан зато што се ослања на актуелне приходе који претстављају меру класификовања чланова домаћинства на сиромашне и оне који то нису. Такође, концепт је релативан зато што се праг ризика сиромаштва утврђује на основу дистрибуције и варијације прихода у земљи, (релативна линија сиромаштва одређује се као 60% медијане просечне потрошње по потрошачкој јединици), односно зависи од општег нивоа социјалног и економског развоја што знатно варира од земље до земље. Предност релативног концепта сиромаштва у односу на апсолутни, је што не захтева дефинисање минимално прихватљивог животног стандарда.

Србија као земља која није чланица ЕУ није у обавези да редовно спроводи SILC истраживање. Ипак сви напори се улажу да се SILC истраживање реализује у наредном периоду, као основ за објективно снимање почетног стања друштвене искључености у земљи. Реализација SILC истраживања омогућиће доношење нових политика заснованих на подацима и боље усмеравање мера Владе за подршку најугроженијем становништву.

Спровођење SILC истраживања олакшаће процес извештавања Србије о спровођењу политика социјалне укључености и смањења сиромаштва, и истовремено ће омогућити упоредивост социо-економских параметара у Србији са стањем у земљама чланицама ЕУ, као и лакше усклађивање мера појединих земаља чланица ЕУ намењених унапређењу нивоа социјалне укључености са мерама цосијалне укључености у Србији.

Увођење систематског праћења нивоа социјалне искључености и сиромаштва такође ће дати основ за израду документа: Меморандума о социјалној укључености (Joint Inclusion Memorandum - JIM). Сврха JIM је да помогне земљама кандидатима у борби против сиромаштва и социјалне искључености и да модернизује њихове системе социјалне политике, као и да им помогне у припреми пуног учешћа у политикама ЕУ. Земљама кандидатима за чланство у ЕУ упућује се позив да израде свој JIM у сарадњи са Европском комисијом.

Шта је улога Меморандума о социјалној укључености?

• Припрема земаља кандидата за њихово пуно учешће у Отвореном методу кооперације на питањима социјалне инклузије, након њиховог приступања ЕУ;
• Именовање главних изазова који се односе на борбу против сиромаштва и социјалне искључености;
• Представља главне стратешке мере које се предузимају како би се заједнички циљеви ЕУ почели преводити у националне политике; и
• Идентификује кључне стратешке проблеме за мониторинг и даље разматрање.