Изјаве о ССС

У земљи као што је Србија процес Европских интеграција повезан је са ширим процесом транзиције. У складу са овим, важно је то што је Србија израдила сопствене националне стратегије попут Стратегије за смањење сиромаштва чији је циљ свеобухватно побољшање социјално-економске ситуације у земљи . Мере које предвиђа Стратегија за смањење сиромаштва као и мере у оквиру Европског партнерства требало би да иду руку под руку у смеру остваривања средњерочног циља – да се Србија врати у европске токове.

Међутим, не сме се заборавити да главну улогу у овом процесу имају грађани Србије, цивилно друштво, Влада и локалне власти, који би требало да овај процес виде као своје власништво и искажу своју вољу да Србију учине земљом која доприноси стабилности у региону и Европи и постаје боље место за живот.

Сви знамо да је пут пред нама препун изазова. Али такође знамо из искуства да се уложени напори исплате. Крајњи циљ целокупног процеса је да Србија постане боље место за живот, земља владавине права и побољшане социјално-економске ситуације, чији народ живи у функционалном демократском друштву.

Оли Рен
Комесар ЕУ за проширење

[ Остале изјаве о ССС ]

 
Почетна >> Ко су сиромашни у Србији?

Ко су сиромашни у Србији?

На основу података Анкете о потрошњи домаћинства, највећи проценат сиромашних у 2008. години је у категорији незапослених – 19,3%. Проценат сиромашних у градским подручјима је нижи него у осталим подручјима.

Сиромаштво према типу домаћинства:

Најугроженија су домаћинства са шест и више чланова/ица будући да је њихов индекс сиромаштва изнад просека популације и био је највиши у поређењу са осталим демографским групама. Ипак у односу на податке Анкете о потрошњи домаћинства, проценат сиромашних домаћинстава са шест и више чланова смањен је у периоду 2007/2008 година са 13,5% на 10,9%, док повећање процента сиромашних налазимо  код трочланих, четворочланих и петочланих домаћинстава. И даље, најмањи је проценат сиромашних домаћинстава са три и четири члана.

Индикатори сиромаштва према полу и брачном стању носиоца домаћинства, указују на то да је највећи удео сиромашних неудатих /неожењених, и да је већи проценат сиромашних домаћинстава у којима је носилац жена 8,3% у односу на домаћинства у којима је носилац мушкарац 7,8%. Такодје, у односу на податке из 2007. године, бележи се повећање процента сиромашних домаћинстава у којима је носилац домаћинства жена (7,5% - 2007.).

Сиромаштво и социо – економски положај носиоца домаћинства:

Највеће повећање процента сиромашних у односу на 2007. годину, бележи се код домаћинстава чији је носилац незапослен, са 10,3% на 19,3%. Највећи проценат сиромашних је у домаћинствима у којима је носилац домаћинства радно неактиван - студенти/киње, домаћице, итд, а није пензионер/ка (20,8%) и незапослен (19,3%). 

Сиромаштво према годинама старости:

Највећи број сиромашних налазимо у категоријама деце до 13 година и код најстаријег становништва – стари 65 година и више 10,1%. У односу на стање 2007. године, профил сиромаштва није се променио, и у 2007 години највећи проценат сиромашних налазио се у ове две узрасне категорије.

Подаци за 2007. годину

Подаци за 2006. годину

Подаци за 2003. годину

 

Претраживање

Актуелно

© 2007 Влада Републике Србије; Стратегија за смањење сиромаштва
Булевар Михајла Пупина 2, Београд; тел. 011 311 4605; e-mail: prs.ifp@sr.gov.yu