U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.
Strategija za smanjenje siromaštva koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. godine, dala je osnov da se na nacionalnom i lokalnom nivou razvijaju i implementiraju mere koje treba da doprinesu smanjenju pre svega apsolutnog siromaštva (ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistički minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i imputirane rente).

Osnovni cilj sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva bio je da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine. Po podacima Ankete o životnom standardu iz 2002. godine, 14% ili oko milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno. Podaci Ankete o životnom standardu iz 2007. godine govore da je siromaštvo u ovom periodu smanjeno na 6,6%.

Pored ankete o životnom standardu, siromaštvo u Srbiji se meri i uz pomoć Ankete o potrošnji domaćinstava (APD). Strateškom odlukom donetom 2004. godine da se statistika siromaštva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava,  nastojalo se da se obezbedi puno nacionalno vlasništvo i preko potrebni kontinuitet u praćenju podataka u vezi sa siromaštvom. Anketu  o potrošnji domaćinstva, redovno sprovodi Republički zavod za statistiku.

Evropska unija, tj. države članice mere relativno siromaštvo, (relativna linija siromaštva određuje se kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici), a na osnovu metodologije Eurostata (Anketa o prihodima i uslovima života – SILC). Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varira između 10% i 23%, po podacima iz 2008. godine. Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici, a najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama. 

Rast BDP-a u periodu između 2003. i 2008. godine značajno je doprineo padu siromaštva (Podaci Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva finansija)

Podaci za period između 2003. i 2007. godine takođe pokazuju da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije (Podaci Ankete o životnom standardu, RZS)

Iako je osnovni cilj implementacije Strategije za smanjenje siromaštva postignut, potreba da se Vlada Republike Srbije na sistematski način bavi pitanjima najugroženijih kategorija stanovništva, socijalnim uključivanjem i daljim smanjenjem siromaštva, nije prestala. Delotvorna briga države još veći je imperativ u svetlu svetske finansijske krize i velikih budžetskih ograničenja.

Po poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u 2008. godini 7,9% građana/ki živelo ispod apsolutne linije siromaštva.

Strateški okvir za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u narednom periodu

Nakon formalnog završetka procesa primene SSS, Vlada Srbije započela je definisanje politika socijalne inkluzije i smanjenja siromaštva, uzimajući u obzir politike EU u ovim oblastima. Pored izrade i primene mera kojima se ublažavaju efekti finansijske krize, Vlada planira da unapredi mere koje imaju cilj smanjenja siromaštva i bolju socijalnu inkluziju sa naglaskom na osetljivim i marginalizovanim grupama stanovništva.

Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalne inkluzije motivisan je opredeljenjem Vlade da sprovede proces evropskih integracija i potrebom da se mere Vlade usklade sa politikama EU koje vode delotvornijoj socijalnoj koheziji. Ovaj prelazak zasnivaće se na unapređenju kvaliteta života svih društvenih kategorija i biće sastavni deo procesa evropskih integracija.

Republika Srbija postepeno ulazi u ugovorni odnos sa EU (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i status zemlje kandidata), u kome će pitanja smanjenja siromaštva i socijalnog uključivanja postati obavezna komponenta politike integracije u EU. Vlada Republike Srbije je rešena da ispuni zahteve koje je EU definisala na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu, a koji se odnose na socijalno uključivanje, Milenijumske ciljeve razvoja, kao i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromaštva. Da bi to ostvarila, potrebno je ažurirati postojeće politike koje se samo delimično bave pitanjima socijalnog isključivanja, te da razvije strateški okvir koji će uzeti u obzir čitav spektar isključenosti zasnovan na brojnim društvenim činiocima.

Kao i od drugih zemalja koje se nalaze u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, i od Republike Srbije se očekuje da izradi Memorandum o socijalnom uključivanju – (Joint Inclusion Memorandum). Svrha Memoranduma o socijalnom uključivanju je da pomogne zemljama kandidatima u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti i da modernizuje njihove sisteme socijalne politike, kao i da im pomogne u pripremi punog učešća u politikama EU. Zemljama kandidatima za članstvo u EU upućuje se poziv da izrade svoj JIM u saradnji sa Evropskom komisijom.

Šta je uloga Memoranduma o socijalnoj uključenosti?

1. Priprema zemalju kandidata za puno učešće u Otvorenom metodu kooperacije na pitanjima socijalne inkluzije, nakon njihovog pristupanja EU;
2. Imenuje glavne izazove koji se odnose na borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti;
3. Predstavlja glavne strateške mere koje se preduzimaju kako bi se zajednički ciljevi EU počeli prevoditi u nacionalne politike; i

Identifikuje ključne strateške probleme za monitoring i dalje razmatranje.

Podaci za 2007. godinu

Podaci za 2006. godinu

Podaci za 2003. godinu